Vraćanje u prošle živote ili regresija

      Regresija kao pojam predstavlja vraćanje ili povratak. Koristi se u mnogim oblastima, na primer ekonomiji, psihoterapiji, međutim ja ću danas pisati o ezoterijskom smislu regresije. Ovo se odnosi na povratak u prošle živote. Naravno, da biste se vratili u nešto, morate najpre to da imate. 

      Dakle, pretpostavljam da svako ko čita tekst ima neko znanje o pojmovima karme i reinkarnacije. U vremenu u kome živimo, ovi pojmovi su toliko svakodnevni da će vam i pekar reći šta je bio u prošlom životu, uz naravno horoskopski znak, numerološki broj i dragi kamen koji drži pored rerne.

     Drugarica Milena je prošla kroz proces regresije i kako me ova oblast interesuje, a i pisala sam nešto na tu temu, zamolila sam je da mi ispriča kako se odlučila na taj potez i da sa nama podeli svoje regresivno iskustvo.

      Milena se za regresiju odlučuje 2008.godine isključivo zbog zdravstvenih problema koje je u tom periodu imala. Njen tadašnji partner i ona su odlučili da posete gospodina koji se bavi regresijom, kako i sama kaže tog iskustva se nije bojala, više je bila radoznala šta bi joj moglo doneti takvo iskustvo. Iako ne znam profesionalni naziv čoveka koji se bavi regresijom, za potrebe teksta nazvaću ga regresolog. Milena navodi da je regresolog pre susreta pogledao njenu natalnu kartu i numerološki broj rođenja ne bi li zaključio da svi njeni problemi dolaze od slabog srca, odnosno sakupljanja neprijatnog iskustva i da to govori da je u prošlom životu bila u horoskopskom znaku Lava. U ovom životu bi trebalo da izbegava emotivne veze sa muškim Lavovima. Milena se posle prisetila emotivnih raskida ne bi li zaključila da su ona zapravo najbolnija bila sa Lavovima. Astrološki gledano, horoskopski znak Lava jeste vezan za srce, tako da i Vodolije kao horoskopski znak, gde je Sunce zvanično u izgonu, mogu imati česta gušenja i određenih zdravstvenih problema, da ne pominjem Saturna, kao planetu karme i smrti koja je u padu, u znaku Lava, to onda dodatno pojačava priču. Evo malo i astrologije u regresiji...

      Pre nego počnem da objašnjavam sam proces, verujem da vas zanima i cena postupka. Čišćenje koje se obavlja pre postupka regresije košta 4.500,00 dinara, a sama regresija 9.000,00 dinara i to u ono vreme, 2008.godine. Ako smem da dozvolim sebi jednu pošalicu ovde... Kriza je znate danas, pa bi vas više koštalo da odete u prošli život nego na more. Tako da pazite gde ste se uputili...

      Postupak regresije uključuje čišćenje. Cilj čišćenja je da se osoba oslobodi tereta, nelagodnosti, nezadovoljstva i svih potisnutih emocija koje nosi za sobom. Nekada je potrebno obaviti više čišćenja, a trajanje procesa može ići od sat vremena do četiri sata. Najbolji period za obavljanje procesa čišćenja je ujutru oko 9h. Pre postupka ne treba ništa jesti. A neposredno pre ulaska u postupak, neophodno je skinuti sve što može da vas steže, dakle kaiš, minjđuše, prstenje, nakit i slično. Prema njenom opisu, čišćenje je slično stanju meditacije. Dakle to je neko jako opušteno stanje u koje vas uvodi regresolog. U nekom trenutku postupka, regresolog primenjuje blage udarce na liniji dijafragme, to bi bila linija brushaltera kod žena, tačno ispod grudi, u središnjem delu. U nekom trenutku osoba može početi da se nekontrolisano smeje ili plače ili viče. Takvi ekstremi emotivnih stanja su posledica onoga što vam nedostaje. Putem čišćenja vi zapravo pokazujete ili otpuštate ono što vam je najpotrebnije. Ako ste potiskivali tugu, najverovatnije ćete je tada pokazati. Milenino iskustvo je bilo da je nakon jednog procesa čišćenja zaspala i spavala oko dva sata. Drugom prilikom je primetila da joj se pogled promenio i da je bila svežija i odmornija. Svakako, njena iskustva sa čišćenjem su bila više nego pozitivna i što je najvažnije, delotvorna.

     Da napomenem, tokom regresije i čišćenja, osoba je savršeno svesna šta joj se dešava, nema nikakvih posebnih meta stanja u koje osoba zalazi, a da ne zna da se tu nalazi. Zaključak je znači da regresiju niko ne može da vam radi protiv vaše volje i pristanka. Pa čak i da savršeno svesni odete kod regresologa, ne znači da će vam podsvest dozvoliti da u nju i uđete, da ne govorim o nekom drugom.

      Nakon čišćenja se ulazi u regresiju. Onako kako sam je ja doživela, dosta me podseća na vođenu vizualizaciju. U toku vođene vezualizacije, osoba dobija određene naloge od strane regresologa, postavljaju se određena pitanja na koja osoba odgovara i ne prelazi se na sledeći korak, dok regresolog ne ustanovi da je osoba spremna da ide dalje. Milena je do sada videla dva svoja prošla života, ja ću vam preneti samo osnovne detalje iz oba života sa većim naglaskom na postupak vizualizacije.

Kako to izgleda...

       Milena je ležala na krevetu, pokrivena ćebetom (ćebe služi da ugreje osobu ako postupak traje duže od predviđenog). Preko očiju je imala povez. Njegova funkcija je da ne dozvoli svetlosti da na bilo koji način remeti slike koje se projektuju u svesti. 

     Kada je Milena bila spremna, regresolog je započeo proces jednostavnim instrukcijama: opusti noge, opusti ruke...Tako fokus stavlja na telo i između ostalog na disanje. Proces disanja je takav da osoba u regresiji mora da prati disanje regresologa, cilj je da se osoba što pre opusti. Nakon toga se daju instrukcije da se na primer desnim ramenom dodirne levo koleno. U nekom trenutku regresolog je proveravao da li je zamislila sliku, kada bi dobio potvrdu, nastavio je dalje sa usmerenjima. Sledeće je bilo da je Mileni rečeno da se nalazi u svojoj kući. Njen zadatak je bio da isključi sve prekidače u kući. Pitala sam je da li joj je nešto prolazilo tada kroz glavu. Naravno, rekla je da je mnogo toga bilo smešno i da je sve vreme mislila da to što ona isključuje svetla nema mnogo veze sa njenim zdravstvenim problemima. No, uredno je pratila regresologa. Nakon isključivanja prekidača je trebalo da se popne na krov svoje kuće. Tu su joj postavljena pitanja, da li je dan ili noć, ako je dan, trebalo je da opiše, da li sija sunce ili ne i tome slično. Ovde mi je objasnila da kada bi osoba hipotetički videla noć, regresolog bi morao da postavlja dodatna pitanja. U njenom slučaju toga nije bilo. Suština je da osoba tokom regresije treba da vidi dan i svetlost, jer je to znak da polako ulazi u podsvest. 

Oblak

      Nakon toga, Milena dobija instrukciju da se popne na neki od oblaka na nebu. Ona se u svojoj mašti penje na oblak. Kada se regresolog uverio da se popela na oblak, daje instrukciju da skine sve stvari sa sebe (dakle, zamišljene stvari) i vizualizuje svetlost koja ulazi u sve njene organe, svetlost koja je toliko ispunjava da ona sama postane svetlost. Regresolog joj je kasnije objasnio da se ova vežba radi ne bi li se utvrdilo koji deo tela ima neku prepreku, jer ako ima, osoba tada ne može da zamisli svetlost u tom organu ili delu tela. Kada je Milena zamislila svetlost, rečeno joj je da pogleda dole i da kaže šta vidi. Cilj kod regresije nije da razmišljate šta treba da vidite, već da pričate o onome što vam prvo pada na pamet.

Plava duša, Lor i drvene kočije

      U jednom trenutku, Milena je videla sebe na proplanku, imala je dugačku kosu i bila je skroz plava. Kasnije joj je regresolog pojasnio da je to u stvari njena duša. Međutim i dalje joj je davao instrukcije da opisuje mesto gde se nalazi da bi Milena odjednom videla mrak, pa nakon njega sebe u nekoj drvenoj kočiji. Onda je opisivala gde je pošla, sa kim je sedela, prema njenom mišljenju to je trebalo da bude neki srednji vek. Trebalo je da pogleda osobu sa kojom je sedela da bi u jednom trenutku videla mnoštvo vrana koje su krenule prema njoj. Kasnije se ispostavlja da ta žena želi da joj naudi i da se ona i u ovom, sadašnjem životu javlja u određenoj ulozi. Milena kaže da je sebe videla kao princezu koja se zvala Lor, čak je to ime rekla na francuskom i ona je trebalo da se uda za nekog mladića po ugovorenom braku. Opisivala je to mesto kao veliku i raskošnu palatu i da ju je dočekalo mnogo muškaraca koji su bili obučeni u srednjevekovnom stilu. Ispostavilo se da je njen tadašnji partner sa kim je bila u vezi njena karmička ljubav iz jednog od prošlih života i da zapravo, sve osobe koje je videla u tom životu su na ovaj ili onaj način prisutne i u ovom životu. Njena prva regresija se završava rađanjem devojčice, velikim bolovima i smrću. Nakon čega je videla samo mrak.

     Na pitanje regresologa šta zapravo vidi, bez straha i nelagode je rekla da je preminula. Pitala sam je da li je videla svoju dušu nakon smrti, međutim kako kaže, sem mraka nije ništa drugo videla.

      U drugoj regresiji ona je bila muškarac koji je imao dosta žena i velikih novčanih problema zbog kocke; živeo je oko 30 godina i preminuo je skočivši sa litice, bežeći od ljudi kojima je dugovao novac.

Sveznajući narator

     U toku procesa regresije, Milena je bila kao sveznajući narator, ona je znala ko je ona i ko su ljudi oko nje, šta joj misle i šta žele da urade, kao da ja bila istovremeno i u svojoj i u njihovim glavama. Nije imala nikakve emotivne reakcije, samo čistu svest o onome što joj se dešava. Iz ovoga mogu zaključiti da čišćenje, ima i preventivnu funkciju, jer sprečava emotivne reakcije tokom regresije.

      Njen regresolog je stava da je suština reinkarnacije učenje lekcija, pa je rađanje i život posledica kazne. Rađaćemo se dok ne naučimo sve lekcije. Ona je međutim suprotnog stava, život treba posmatrati kao poklon i da nikako nije, i ne može biti kazna. Sličnog sam mišljenja, jer smatram da smo dovoljno kreirali svoju krivicu da bismo je još filovali karmičkim, hrišćanskim i drugim vrstama kazni.

      Koliko god vam se priča činila čudnom, možda i strašnom, regresija i sve druge metode su stvorene od čoveka da bi pomogao sebi i drugima. Ako nešto upravlja prošlim životima i sadašnjim životom, to je onda volja pojedinca i nju niko van čoveka ne može da kontroliše. Zaborav nam je dat da bismo se prisetili i stvorili sliku o sebi. I u sadašnjem životu nam se dešava da zaboravimo ko smo, pa nekako, kada se iznova podsetimo uvek budemo za nijansu svežiji i mudriji. Zaborav i podsećanje su kriterijumi mudrosti, a bol je samo svest o svemu tome i svest o sebi. Dok tragamo za onim što smo, videćemo još mnogo ljudi koji se traže; i eto, možda negde, u tom traganju za celinom, shvatimo da tek onda kada uhvatimo drugog čoveka za ruku, postajemo celina.

Završila bih ovaj tekst citatom Miroslava Antića:

"Srce se nema da se ima. Srce se ima da ga daš svima."