Šta je to meditacija i kako meditirati?

Ljudi su danas sve više upoznati sa blagodetima meditacije, ako ne praktično, onda teorijski. Međutim, ono čega se svi držimo kada se upuštamo u nešto novo je da što vernije ispratimo pravila ponašanja za vreme nekog procesa ne bismo li što efektnije osetili posledice. Kada ljudi pomenu reč meditacija obično zamislimo nekoga ko žmuri i sedi prekrštenih nogu. Po pravilu taj čovek bi trebalo da bude bez misli. Stvarnost je malo drugačija, s obzirom na trku sa vremenom i buku stanova i zgrada, ali ipak. Način na koji je prikazan proces meditacije je samo RITUAL koji bi vas naveo da lakše uđete u čitav proces. Kao da po pravilu čovek, da bi upoznao nešto skroz prirodno, mora da prođe čitave rituale i sumnje kako bi na kraju uverio sebe da to zaista deluje. RITUAL je znači ulaznica u prostor i vreme gde vi svesno donosite odluku da meditirate. Takav ritual imate i u crkvi i svim religijama. Potrebno je da izgovorite određenu molitvu da biste bili bliži Bogu. Ako Boga posmatramo kao univerzalnu energiju sveopšte ljubavi, onda nam i nije potrebna molitva da je se setimo i podstaknemo. Ona je već u nama. Meditacija je takođe prirodni deo nas samih i nije potreban poseban ritual sedenja i zatvaranja očiju da biste meditirali.

Šta je meditacija?

To je stanje objektivnog posmatranja misli koje se javljaju dok mirujete. Recimo da ste izdvojili 10 minuta vremena da se umirite. Tom odlukom vi započinjete zapravo proces meditacije.

Potom, dok mirujete, kreću misli, poput: ,,jao moram da operem sudove“, ,,jao sada će uskoro deca iz škole“, ,,šta ona misli o meni“, ,,šta će meni ovo“ i slično. 

Ako ste se uznemirili zbog ovih misli znači da ih emotivno doživljavate. Ako pokušate za trenutak da misao-šta će meni ovo- sagledate kao rečenicu koja se pojavila u glavi bez ikakve analize kako i zašto, započinjete objektivno posmatranje ili meditaciju. Meditacija je kao mišić, što ga više vežbate, više će biti jak i otporan na udarce i zamor. Meditacija vam pomaže da budete otporniji na stres, izoštrava čula, jača svesnost o sebi i okruženju. Ako se setite svih radnji u kojima ste zapravo opušteni i ne razmišljate ni o čemu to se takođe zove meditacija. Ako perete sudove, a bez misli ste, vi meditirate. To važi i za zalivanje bašte, šivenje, vežbanje, plesanje, pevanje i razne druge stvari. 

Ali jedna jako bitna razlika koja izdvaja meditaciju i ove aktivnosti je sledeća. Navedenim aktivnostima vi pristupate kao svojim interesovanjima, ili kao obavezama, a meditacija i kao pojam i kao ritual je tu da vas podseti da joj pristupite sa svesnom odlukom objektivnog posmatranja misli. Bolje rečeno, u navedenim aktivnostima posledica pristupanja tim aktivnostima je stanje bez misli ili stanje objektivnog posmatranja misli, dok je u meditaciji to uzrok. Meditacija vas uči da svesno odvojite vreme za svoje misli. A kada vam meditacija postane navika dešavaće se da svakodnevne aktivnosti, obaveze i svoja interesovanja obavljate sa mnogo više svesnosti, do te mere, da ćete biti svesni da ste u stanju bez misli ili ćete biti u stanju da jasno vidite misao u svom umu, na primer, ,,a evo je opet misao da sam uplašena“. Mozak na neki način jasnije definiše misao. Kao da su misli pre meditacije bile samo senke a sada su objekti. 

              Da li meditacija menja život i utiče na slobodnu volju? 

Meditacija je kao usvajanje informacija. Gledajte na to pitanje ovako. Volite Afriku, čitate o njoj, imate mnogo informacija, znate sve što vas interesuje, pa ipak niste otišli nikada u Afriku. Ako izuzmemo u ovoj situaciji novčana pitanja, uvidećemo da je odlazak bilo gde samo vaša slobodna volja, na koju, složićete se znanje o Africi nije uticalo. Ali, čitanje o Africi može da podstakne dodatna interesovanja da iskustveno nešto istražite. Praktikovanje meditacije ne može da vam promeni život iz korena i ne može da utiče na sve vaše odluke, ali može dovoljno da vas osvesti da shvatite kojim životom živite i da li vam je to dovoljno za sreću. Glavni razlog zašto meditacija ne može da vam promeni život je, jer vi to očekujete. Tačnije, svemu što je izvan vas a čemu pridajete sopstvenu snagu ne može da vam promeni život, pa makar to bila i meditacija.

Kako se meditira i da li postoje neka pravila?

Ne postoje pravila. Ja recimo meditiram uz muziku, nakon vežbanja, ležeći. Probala sam da sedim, bolela su me leđa i meni je lakše ovako. Nekada dok meditiram izgovaram reč hvala (u sebi), nekada brojim unazad počev od 100, nekada sam usmerena na tačku između očiju i to uzimam kao tačku fokusa. Nekada jednostavno otvorim oči i gledam u plafon  pokusavajući da što duže zadržim pažnju na jednoj tački koju odaberem. Nekada ćete biti manje opušteni, nekada više, što je opet sasvim okej, bitno je samo da budete istrajni i uporni, sve dok ne osvestite i to, da je u redu da meditacija nekada i ne bude kako ste očekivali. 

Placebo pilula i da li je moguće da promenimo uverenja bez nje

           Razmišljala sam šta bi mi bila tema za novi tekst, imala sam par opcija u vidu, ali nikako nisam kretala sa pisanjem. Sasvim slučajno, sinoć čujem Anu Bučević kako priča na temu naučnih dokaza o tome ko smo zaista i u svom videu pomene Dr. Joe Dispenzu koji govori o placebo efektu. Onda sam pogledala intervju u kojem govori o svojoj knjizi i daje primere ljudi koji su izlečili rak svojim mislima, tačnije uverenjima. Da priča bude dramatičnija, Joe kreće sa primerom nekog čoveka koji je bolovao od raka, rečeno mu je da nema mnogo vremena, pa je doktora zamolio da uradi sve što može kako bi ga održao do Božića, jer je hteo da Božić provede sa svojom porodicom. Nakon Božića došao je kod doktora, proverili su rezultate, raka nije bilo!!! Ali je zato preminuo za nedelju dana. Ovim primerom Joe objašnjava koliko su naša uverenja jaka, i koliko mogu da nas izleče toliko mogu i da nas ubiju. Knjiga putem primera objašnjava fiziologiju uverenja i postavlja jedno važno pitanje: da li sredina oblikuje naša uverenja ili mi našim uverenjima formiramo sredinu kakvu želimo?

       Evo šta kaže vikipedija na temu placeba: ,,Placebo efekat je efekat koji se postiže kada se, prilikom ispitivanja nekog novog farmakološkog preparata u eksperimentalnoj grupi, istovremeno drugoj, kontrolnoj grupi, daje neki medikament sa potpuno neutralnim dejstvom. Efekat poboljšanja zdravstvenog stanja kod kontrolne grupe (placebo efekat), koji je često bolji od efekta primene pravog medikamenta, rezultat je autosugestije i umnogome zavisi od ličnosti učesnika u proceduri.”

            Razlog zašto pilule imaju placebo efekat je zbog činjenice da su ljudi naviknuti na predavanje svoje moći i slobode drugima. Gotovo kao da se razboljevaju od slobode da bi je predali u ruke drugima i onda te iste ljude okrivili da su im oduzeli slobodu. Koncept žrtve podstiče prigovaranje drugoj osobi i osećanje nemanja moći nad svojim životom. Bilo kako bilo, predavali svoju moć ili ne, placebo ima svojih pozitivnih efekata. Po zakonu privlačenja, ovo bi se nazvalo otpuštanjem. I to jeste otpuštanje. Otpuštate svoje stresove, jer znate da će se neko drugi baviti vama, pilula. Dakle, pored otpuštanja imamo i bezuslovnu veru da će se sve rešiti na najbolji mogući način. Ovde sarađuju i svesni i nesvesni um. Razlog zašto izlečenja nekada nisu potpuna, mislim da je zbog toga što neki ljudi imaju različita uverenja o lekovima, neki veruju da je lekove teško naći za neku bolest, a drugi veruju da je lako. Ako dovoljno dugo tražite lek i kažete pacijentu da ste ga dugo tražili, ali da je to pravi lek i pacijent poveruje da je to pravi lek, nema sumnje onda, TO JE PRAVI LEK. Važnost afirmacija u stvaranju placeba je dodatno istraživao Emil Kue u knjizi ,,Kako gospodariti sobom”. Jedan od njegovih primera je bio ovaj sa traženjem leka. Teške bolesnike treba uveriti da je njihov lek jedinstven i da zbog toga ima efekte izlečenja, kako bi na kraju i sami poverovali u to.

Pravo pitanje je, ako govorimo o placebu, kako postići rezultate bez pilula, jedan vid autosugestija jesu afirmacije, druga mogućnost je religija. Iako koncept vere imamo i dok izgovaramo afirmacije i dok se molimo bogu, religiju pominjem upravo iz razloga vere o kojoj sve religije propovedaju. Afirmacije kao takve se više oslanjaju na uverenja. No, bez obzira, vera i uverenja imaju istu mentalnu osnovu. Fokusiranu pažnju na dobre rezultate bez ikakvog vezivanja za ishod. S tim u vezi vera je jedino proverena pilula. Međutim, kada pilula otkaze obično se ne ljutimo na nju, dok se sa Bogom svađamo i zameramo mu. Bili religiozni ili ne, ljudi svoje odlike prepisuje bogovima, a potom ih obožavaju i mrze slično kao i druge ljude. Kako je to interesantno, još od davnih dana imali smo potrebu da izmišljamo bića koja će biti veća od nas i koja bi kontrolisala našu moć, a potom se ljutili na njih kao da su obični ljudi.

Tokom placeba izazvanog pilulom, svesni i nesvesni deo sarađuje, ne treba vam nikakav napor, samo progutate pilulu i rešen problem. Sa druge strane, svesni napor da se izleče pokrece unutrašnje rasprave što često ljudi ne žele, pa se služe brzim rešenjima.

Otuda i potreba da što pre upijemo znanje, što pre zaradimo, što pre potrošimo. Kada bolje razmislite šta god uradili za čim žurimo, opet se nakon toga pojavi nešto drugo za čim žurimo. I nikada se zaista ne opustimo u tom procesu.

Placebo nosi jedan vid prepuštanja procesu života, dakle kada popijete pilulu, vi ste otpustili svoju odgovornost, ujedinili svesno i nesvesno i na kraju, prestali ste da mislite o tome i da se krivite. I kada malo bolje razmislimo krivica i odgovornost postaju glavne boljke savremenog čoveka. Čovek danas treba da bude odgovoran za sve  i ima krivicu za sve i iz tog razloga, lakše mu je da svoju odgovornost preda piluli i nju ili nekog drugog okrivi ako šta krene po zlu. Razlog zašto se loše osećamo zbog odgovornosti koju imamo je što mislimo da nam je nametnuta na način koji nije vezan za naše istinske potrebe nego potrebe drugih ljudi.

Vremenom naravno, kao i sa svim drugim stvarima i svojstvima, kada ste dovoljno dugo u nečemu, postanete to. Ako ste dugo odgovorni za druge, zaboravite na odgovornost prema sebi. Zaboravite do te mere, da sada ako neko traži da uzmete odgovornost sopstvenog života u svoje ruke, vama dođe neobično i stresno i zato je lakše prebaciti krivicu. Ako posmatram potrošačko društvo, krivica dođe nekako najisplativija. Dok se mi međusobno krivimo i samokrivimo, drugi ljudi vode naše živote.

Kako onda rešiti sve ove izazove, a bez korišćenja pilula bilo pravih ili placebo. Odgovor je: apstinencijom.

 Navikli smo na pregršt dijeta, 2 banane po obroku, jer tako dijeta kaže, i na kraju nedelje imate 5 kg manje; ali već sledeće nedelje bićete naduti kao da imate 10 kg više, jer ste se u međuvremenu prejedali, krivili što ste se prejedali i opet, prejedali se zbog toga. Tako i sa mislima, i frkom trkom da se reše sva životna pitanja za nedelju dana.

Kao što postoji zavisnost od čokolade, tako postoji i zavisnost od loših misli.

Jedan od razloga zašto smo svi mi čoko narkomani, pogotovo žene je što je majčino mleko slatko i zbog toga imamo potrebu da tokom života unosimo hranu koja će nas podsećati na taj ukus. O ovome je govorio Vlado Ilić, sistemski terapeut i malo detaljnije pojasnio mehanizam slatkiša u emisiji ,,Dobro jutro Srbijo”.

Ovde bi bio kraj našim mukama, međutim pojava kojekakvih fabričkih slatkiša, poput milke, jafe, napolitanke pojačale su veštačkim putem našu prirodnu potrebu i tako stvorile zavisnost. O tome takođe možete čuti od Vlada Ilića. Suština je da je potreba za slatkim prirodna stvar, ali je pojačavaju aditivima i stvaraju zavisnost koja nas dovodi do neodgovornog načina ponašanja prema svom telu iako smo svesni šta stavljamo u sebe.

Drugi primer sasvim prirodnog ponašanja je evolucijski; čovek je bio pod stresom, morao je da nalazi hranu za svoju porodicu i sebe, istovremeno spašavajući živu glavu od kojekavih životinja. Iz ovog razloga nam dođe normalno da prvo imamo negativne misli. Medijska pažnja usmerena na nasilje, seksualne scene, romantične i bajkovite prikaze života sa sve kriterijumima savršene žene ili muškarca pojačavaju loše misli. Kao što postoje pojačivači šećera, tako postoje pojačivači misli. Zavisnici od čokolade, droge, cigara, alkohola, negativnih misli imaju sličan obrazac ponašanja. Telo zavisnika pokreće poseban hemijski proces koji ima potrebu da podstakne određeno ponašanje i zadovolji se na određeni način.

Apstinencija od slatkiša, znači da ih ne jedete, pri tome ne mislim na zdrave, već na veštačke šećere koji zavisnost izazivaju. Apstinencija od misli znači da ne rovarite po njima, budući da ih se ne možete nikada u potpunosti rešiti. Možete izgovoriti negativnu misao naglas kako biste je eventualno ozvaničili, ali nakon toga ne treba dalje rovariti. Apstinencija je proces, zahteva napor, nema trenutni efekat. Pilula je trenutak, ne zahteva napor, ima trenutni efekat. Suzdržavanje od bilo kakvog oblika razornog ponašanja može vam promeniti čitavu fiziologiju tela, a samim tim i emocije i vibraciju i realnost.

U toku formiranja novog obrasca ponašanja može se javiti strah da se vratimo na staro ponašanje. Ali, ako se trudite na primer, da ne istražujete svoje misli već samo da ih detektujete, na kraju ćete biti na takvom nivou svesti gde strah od vraćanja na staro ponašanje neće postojati uopšte, s obzirom da vam ni strah ni staro ponašanje više ne služe i ne donose rezultate.

         Mislim da nismo još na tom nivou razvoja na kome možemo da stvorimo brze efekte kao što to može uverenje o piluli, ali svakako odricanje od onih stvari koje nam ne služe, plus istrajnost u njima mogu da dovedu do istih i boljih rezultata. Pilula ponudi rešenje, ali nikada ne osvesti naš potencijal i moć isceljenja, svesnim radom to možemo da naučimo i osvestimo ko zapravo jesmo kao živa bića i kako možemo pomoći jedni drugima. GMO pilula nije isto što i prirodno uzgajana svest. Mislite o tome. :)

Linkovi:

Ana Bučević, Znanstveni dokazi ko smo zaista: https://www.youtube.com/watch?v=_MkF2S8vVag

Placebo efekat, The placebo effect: Healing bu thought alone: https://www.youtube.com/watch?v=hSdbrqdgKUE

Vlado Ilić, Želja za slatkišima: https://www.youtube.com/watch?v=wK0IZYe41Rc