Da li Dosije X postaje stvarnost?

     Dosije X u novoj vanzemaljskoj bundi realnije nego ikad prikazuje na sasvim logičan i poprilično zabrinjavajući način da je bundu sašio čovek, tačnije čovek koji ima mnogo para. Morala sam da napravim tu jednostavnu podelu na ljude i ljude sa parama, kako je novac moć, očigledno je da oni sa novcem diktiraju živote ovih koji ga nemaju (ili ga imaju u tolikoj meri da mogu da plate račun za struju kako bi gledali ove što imaju moć). Činjenice koje Dosije X iznosi, a tiču se zavere moćnika protiv čitavog čovečanstva (služeći se vanzemaljskom vrstom) su mi mnogo više uznemiravajuće nego sve vanzemaljske glave na gomili koje videh za toliko godina gledanja ove serije. Ni sva zelena i bela sluz, ni vanzemaljski DNK ne može da zameni poprilično realan strah da su životi mnogih ne u rukama bića sa jednim okom, već takoreći komšije sa obe ruke, obe noge i oba oka. 

Teorija zavere

     Novi serijal je samo potvrda svega što se dešavalo svih prethodnih godina, uključujući i priče o virusu HIV-a, o potrebi farmaceutske industrije da proizvodi i lekove, ali i bolesti i tome slično. Naravno, teorije zavere će uvek biti u opticaju, ali zaista mora da se postavi pitanje da li je moguće da na nivou razvoja na kome smo ne možemo da nađemo odgovarajući lek. Laik sam u ovoj oblasti, tako da sem prolivenih suza nema poente da pišem dalje. U trenutku gledanja poslednje epizode Dosije X-a, u kojoj je većina ljudi imala oslabljen imunitet (jer navodno političkom vrhu smeta da ima toliko ljudi na Zemlji) ja sam imala neki suvi kašalj, koji se pretvorio u pustinjski suvi kašalj, toliko je bio suv da sam mogla komotno da mu dam svoje ime. 

DIY Grejp

     Zapitah se šta se zapravo dešava sa mnom i sa ljudima oko mene. U Novom Sadu, ali generalno je tako svuda, možeš da nađeš u svako doba i na svakom ćošku kladionicu, pekaru, apoteku i kafić gde cede grejp za 500 dinara, pri tome grejp je toliko neprirodan i plastičan da se ne razlikuje mnogo od današnje estrade. Faktički, mi svakoga dana popijemo po čašu neke starlete, na ovaj ili onaj način. 

    Onda kupiš u pekari kiflu, a u kifli kvasac te umalo nije za oko ujeo, posle se pitajte što ima kandide na sve strane. Dodajte na ovo stres, alkohol, cigare i opštu letargiju i eto, ne trebaju ti psihotični Molder i mentalna cepidlaka Skali da ti pojasne gde živiš. 

Opšta praksa

     Kod doktora opšte prakse se inače zakazuje, tako da imao ti suvi kašalj ili ženu porodilju, čekaćeš. Da je Isus živ i on bi čekao. Okej, ja i moj suvi kašalj, ali šta je sa ljudima koji imaju neki veći problem. Moraš da zakažeš kod doktora opšte prakse, pa onda kod onog kod koga si upućen i ti se u stvari ne lečiš, ti se zakazuješ. 

     I na svu ovu priču o teorijama zavere, pojavila se nova kazna za nevakcinisanje dece, gde će roditelji biti kažnjeni sa 150.000 dinara, pošto ne brinu o zdravlju svoje dece. Pre je kazna bila od 30.000 dinara do 50.000 dinara. Kako su mame i tate neposlušni daj da se ograniče još malo. Koliko god ovde bilo rasprava, mada se one mahom dele na dve struje, za i protiv vakcine, sve se može staviti pod jednu tačku, a to je, zašto se ljudima uskraćuje slododna volja da donesu sami odluku? Zašto se umesto zastrašivanja, ljudi ne edukuju? Zašto im se ne prikaže stvarno stanje stvari? Ako razmišljaju sami za sebe mogu valjda i da odaberu u tom smeru. A gde su aflatoksini, uvezeno meso kome je prošao rok?

Zato, imam razloga da verujem da je Dosije X realniji nego ikad i da je istina negde tamo, ali ne na drugoj planeti, već u nečijoj fioci.

Zašto je dobro biti ljubomoran?

     Ljubomora je nešto što današnji čovek ne sme i ne voli da pojmi, a kamoli iskusi na svesnom nivou. Umesto toga smišljaju se kojekakvi izgovori da se ne bude i ne radi ono što nam je u najboljem interesu, samo iz straha od neuspeha i eventualnog poređenja sa drugima. A ljudi će uvek porediti i uvek komentarisati i uvek nešto u datom trenutku neće valjati. Pitanje je ako već znamo sve to, zašto se i dalje koprcamo u sopstvenoj izmišljenoj mreži konkurencije koja preti da nas proguta. Da li je to izmišljeni koncept potrošačkog društva gde ti u strahu da ne budeš pojeden jedeš sve ostale, uključujući i sebe?

     Pitala sam se gde sam ja u toj priči i da li sam ikada bila ljubomorna i iz kojih razloga? Jesam, bila sam u svim mogućim situacijama, na sve moguće načine, trudeći se da što više sakrijem svoje nezadovoljstvo bilo kakvim oblikom sreće druge osobe. Onda sebi postavite dijagnozu izrazito lude i nesrećne osobe i krenete da guglate na tu temu. I kao što svako biva sahranjen onog trenutka kada krene da gugla fizičke simptome, isto tako bude obeležen sa najmanje 3 psihička poremećaja, a sva su propraćena najnovijim istraživanjima koji vam ne ostavljaju ništa drugo nego da čuvate ovce u nadi da nećete valjda i na njih biti ljubomorni.

     Postoji konstruktivna i destruktivna ljubomora ili svesna i nesvesna ljubomora. Polazim od toga da je čovek u prirodi egoistično biće sa interesom da prethodno zadovolji svoje potrebe. I ne mislim samo na fiziološke, već i na psihološke.

      Možda se ovo nekome ne dopada, ali najbolji način za proveru toga je ona situacija u kojoj nekome pridikujemo, jer smo nešto žrtvovali za nju ili njega. Žrtva ima smisla samo onda kada mi imamo neku korist od toga. U religioznom kontekstu mislim da je ideja žrtve i smišljena ne bi li zadovoljila moralnu potrebu za činjenjem dobrog. Bilo kako bilo, interes postoji, bilo da je unutrašnji ili spoljašnji.

     Kada neka od naših potreba nije zadovoljena ili se bar ne osećamo da je zadovoljavamo na adekvatan način, prvo što se dešava je da se poredimo sa uspešnim Perom kome sve ide u životu. Perom koji je tako posvećen sportu, dok smo mi još uvek u fazonu, krmači se dok ne prođe Nova godina, a onda drži dijetu. Nekim slučajem Nova godina se uvek završi negde u julu, kad ti već imas 10kg viška. Pera je međutim pored toga što je sportista, uspešan u svom poslu, njegova devojka je takođe lepa i pametna. Pera ima para. Pera ima kola. Pera ima nove gaće i slično. Interesantno je što kada se poredimo uvek izrazito naglašavamo nečije lepe osobine, dok sebe negiramo. Ili pošto je Pera izmišljeni lik, evo primera našeg bezglutenskog zen tenisera koji piše knjige, pravi decu i uz to pobeđuje. 

Jedan od fanova Novaka Đokovića

     O čemu se zapravo radi ovde, u procesu poređenja koji je svakako prirodan i normalan proces niko ne razmišlja šta je taj neko uspešan morao  da podredi tom uspehu, bilo da je to odricanje od slatkiša, izlazaka, pa čak i privatnog života, da ne govorim o utrošenom trudu neke osobe koja BIRA da umesto što će sedeti na fejsu do 5 ujutru, ustaje i na primer svako jutro i trči sat vremena. Naravno niko ne vidi proces, već vidi rezultat.

     E sada bez obzira što je ovaj mehanizam jasan, nemojte strahovati, biće poređenja na pretek, što u ljubavi, sto na poslu, uvek sa najgorim mogućim snenarijom da ste baš vi glupi, nespretni, ružni, nesposobni i slično.

Pa šta onda raditi?

1. Priznajte sebi da ste ljubomorni, nema ničeg ali zaista ničeg lošeg u tome. To znači da smo se sa nekim poredili i da nismo zadovoljni sobom u datom trenutku. Ako je to bliska osoba, možete čak i njoj reći, mislim da to samo može produbiti odnos. Na neki način pokazujete da ste ranjivi, da vidite njen uspeh i da vam je stalo da budete priznati za trud i rad. Osim ako osoba nije zid ili puzavica pokazaće i sama neki vid еmpatije i zahvalnosti, pa će se potruditi da vidi nešto lepo u vama. To što osoba vidi, nije milostinja niti sažaljenje. Na kraju krajeva ako ste se već sivonjski potrudili da degradirate sebe možete valjda prihvatiti kompliment.

2. Druga stvar koju možete da uradite je da vidite da li biste podredili iste one aspekte života kao ta osoba, da li biste ustajali u 5h i pisali dnevnik na primer, da li biste čitali knjige a ne kurir i slično.

3. Treća i možda najbitnija stvar je videti gde su vaša interesovanja u celoj toj priči? Da li je nama bitan samo uspeh i priznanje drugih ili lična satisfakcija? Da li se naše merilo uspeha poklapa sa nametnutim ili se poredimo u odnosu na sebe?

     Kada ovako pogledate situaciju shvatićete da ste debeli, jer ne pazite na ishranu, umorni, jer ne vodite računa o spavanju, neuspešni u svom poslu, jer mu ne posvećujete vreme da biste ga gradili, već da biste ga poredili. I na kraju, nezadovoljni u ljubavi, jer možda je ponos bitniji od harmonije.

      Svesna i zdrava ljubomora je kada budete u stanju da u svom umu prođete ove korake. Ovakva analiza može doneti veću usmerenost na sebe pa samim tim i lične ciljeve. Zato mogu sa pravom da kažem da zdrava ili svesna ljubomora je vid motivacije i samoempatije. Nezdrava ljubomora je u suprotnosti sa svim navedenim.

     I dok uvaljena na krevetu, u udobnosti svoga doma predlažem konstruktivna rešenja, podsetiću vas da ćemo padati još mnogo puta u ovom i u svim sledećim životima ne sa ciljem da naučimo kako da se dižemo, iako to jeste jedan vid lekcije, već da bismo videli da je padanje kao takvo, sastavni deo razvoja. 

        Previše toplote i svetlosti stvara pustinju, zašto onda da ne plačemo s vremena na vreme. Uostalom, umori se čovek i od toga. Umori se od svega i tek tada bude odmoran.

Dijagnoza: Ja čim ustanem stavim osmeh na lice i kažem sebi, kako ja tebe volim Ana!

Kada sam počela da čitam tekstove na temu nove svesti i zakona privlačenja lajkovala sam što je moguće više fejzbuk strana ne bih li u što kraćem vremenskom periodu postala mudra i pametna.

Naravno sve što je novo i sveže privuče pažnju, međutim desi se tako da se čovek prejede posle hrono dijete za koju se nadao da je rešenje životnih problema. I dok tiho vari već petu sarmu na slavi shvata da njegov život i nema baš poentu. Onda se desi da neko sasvim slučajno sa te iste slave uzbuđeno govori o hrono dijeti; toliko uzbuđeno da moraš pojesti još jednu sarmu. Pitaš se na kraju da li si lud što se nisi i ti toliko palio sa početka ili što si se upalio, pa ugasio vremenom ili je prosto došao trenutak da odeš i pogledaš zvezde granda.

Hrono ishrana je ovde primer razvoja nove svesti, ali ne kao koncepta i filozofije već pozera kojima je cilj da promovišu svoju knjišku seminarsku mudrost. Negde sam videla da je za uspešan razvoj čoveka potrebno da od nekoga uči, da sa nekim sarađuje i da nekoga podučava, na taj način se ostvaruje razmena iskustva na svim nivoima i ličnosti i individua koje sarađuju. Međutim danas je mnogo učitelja, a malo učenika. Ne zato što ne žele da uče, već zato što misle da najbolje znaju.

Pre nekih mesec dana slučajno (da li) pogledam komentar jednog mlađanog ,,ratnika zakona privlačenja”  u kojem on na sve pohvale starijeg mu kolege o iskustvu i prednostima što mlad svet iznosi svoje ideje konstatuje da bez obzira na mladost i godine, bitno je ono što si iskusio i što si doživeo. Od tolike pohvale pojašnjava se šta to znači mladost i iskustvo. Gari, jedino što si ti iskusio je slab internet. Sedi, jedan ili 100€, pet.

Da se razumemo ja sam već samim nazivom ovog teksta van svih granica vorteksa, toliko sam van granica da mi treba pasoš.

Suština priče je da nova svest traži istraživanje, što znači da s početka može dati blaži psihički poremećaj u narodu poznat kao ,,popala” na sve moguće sadržaje ove filozofije. Kad to krene da se preliva onda će osoba nametati svoju pozitivu svima pa i kasirki u univeru. Nisam uhodila kasirku, ali prijatelje verovatno jesam iako sam se zaista trudila da to ne liči kao na Molderova iskustva o vanzemaljcima.

Nakon nekog vremena desi se da te sasvim slučajno otera u *urac neko ko veruje u Boga na primer ili šta više, ne veruje ni u koga osim u Matijević paštetu od deset dinara; tada sve lađe potonu i prođe brzi voz ili što bi Bajaga rekao, VOZ.

I dalje se držim ovih stvari, jer za mene je bilo divno iskustvo i još uvek jeste, funkcionisanje ljudskog mozga, i koliko je misao sama po sebi opasna ako je ne kontrolišeš.

Još bolji dokaz cele priče je situacija u kojoj sam toliko bila povređena i toliko razočarana i u sebe i u svet oko sebe da sam osetila neverovatan i težak fizički bol u grudima. Toliko težak da nisam mogla da dišem, disala sam onoliko koliko mi je bol dozvoljavao. Onda sam shvatila da ni sve rečenice ovog sveta a ima ih mudrih, ni svi tekstovi, ni svi motivacioni govornici ne mogu da se mere niti mogu da reše ono što sam samo ja mogla, a to je da svesno donesem odluku da se bolje osećam. I znate šta sam uradila, ništa. Pustila sam da me još više boli shvatajući isto tako da je lako meditirati i lako verovati kada vidiš, teško je meditirati kada si neraspoložen, teško je verovati kada ne vidiš, teško je da kreiraš realnost kada ne znaš ni sam koju realnost živiš.

Znanje će vam dati svest, a svesno donošenje odluka, mudrost. Ne postoji ništa svesnije od spoznaje da ste povređeni. Ništa hrabrije od priznanja da ste slabi i ništa uzvišenije od sposobnosti da birate put kojim ćete ići.

Mesto plaćanja karte u busu mogu da kažem ovu rečenicu, možda me i puste da se vozim džabe...