Ljubomora je
nešto što današnji čovek ne sme i ne voli da pojmi, a kamoli iskusi na svesnom
nivou. Umesto toga smišljaju se kojekakvi izgovori da se ne bude i ne radi ono
što nam je u najboljem interesu, samo iz straha od neuspeha i eventualnog
poređenja sa drugima. A ljudi će uvek porediti i uvek komentarisati i uvek
nešto u datom trenutku neće valjati. Pitanje je ako već znamo sve to, zašto se
i dalje koprcamo u sopstvenoj izmišljenoj mreži konkurencije koja preti da nas
proguta. Da li je to izmišljeni koncept potrošačkog društva gde ti u strahu da
ne budeš pojeden jedeš sve ostale, uključujući i sebe?
Pitala sam se gde
sam ja u toj priči i da li sam ikada bila ljubomorna i iz kojih razloga? Jesam,
bila sam u svim mogućim situacijama, na sve moguće načine, trudeći se da što
više sakrijem svoje nezadovoljstvo bilo kakvim oblikom sreće druge osobe. Onda
sebi postavite dijagnozu izrazito lude i nesrećne osobe i krenete da guglate na
tu temu. I kao što svako biva sahranjen onog trenutka kada krene da gugla
fizičke simptome, isto tako bude obeležen sa najmanje 3 psihička poremećaja, a
sva su propraćena najnovijim istraživanjima koji vam ne ostavljaju ništa drugo
nego da čuvate ovce u nadi da nećete valjda i na njih biti ljubomorni.
Postoji konstruktivna
i destruktivna ljubomora ili svesna i nesvesna ljubomora. Polazim od toga da je
čovek u prirodi egoistično biće sa interesom da prethodno zadovolji svoje
potrebe. I ne mislim samo
na fiziološke, već i na psihološke.
Možda se ovo
nekome ne dopada, ali najbolji način za proveru toga je ona situacija u kojoj
nekome pridikujemo, jer smo nešto žrtvovali za nju ili njega. Žrtva ima smisla
samo onda kada mi imamo neku korist od toga. U religioznom kontekstu mislim da
je ideja žrtve i smišljena ne bi li zadovoljila moralnu potrebu za činjenjem dobrog. Bilo kako bilo, interes postoji, bilo da je unutrašnji ili spoljašnji.
Kada neka od naših potreba nije zadovoljena ili se bar ne osećamo da je
zadovoljavamo na adekvatan način, prvo što se dešava je da se poredimo sa
uspešnim Perom kome sve ide u životu. Perom koji je tako posvećen sportu, dok
smo mi još uvek u fazonu, krmači se dok ne prođe Nova godina, a onda drži
dijetu. Nekim slučajem Nova godina se uvek završi negde u julu, kad ti već imas
10kg viška. Pera je međutim pored toga što je sportista, uspešan u svom poslu,
njegova devojka je takođe lepa i pametna. Pera ima para. Pera ima kola. Pera
ima nove gaće i slično. Interesantno je što kada se poredimo uvek izrazito
naglašavamo nečije lepe osobine, dok sebe negiramo. Ili pošto je Pera
izmišljeni lik, evo primera našeg bezglutenskog zen tenisera koji piše knjige,
pravi decu i uz to pobeđuje.
 |
| Jedan od fanova Novaka Đokovića
O čemu se zapravo
radi ovde, u procesu poređenja koji je svakako prirodan i normalan proces niko
ne razmišlja šta je taj neko uspešan morao da podredi tom uspehu, bilo da je to odricanje
od slatkiša, izlazaka, pa čak i privatnog života, da ne govorim o utrošenom
trudu neke osobe koja BIRA da umesto što će sedeti na fejsu do 5 ujutru, ustaje
i na primer svako jutro i trči sat vremena. Naravno niko ne vidi proces, već vidi
rezultat.
E sada bez obzira
što je ovaj mehanizam jasan, nemojte strahovati, biće poređenja na pretek, što
u ljubavi, sto na poslu, uvek sa najgorim mogućim snenarijom da ste baš vi
glupi, nespretni, ružni, nesposobni i slično.
Pa šta onda
raditi?
1. Priznajte sebi da
ste ljubomorni, nema ničeg ali zaista ničeg lošeg u tome. To znači da smo se sa
nekim poredili i da nismo zadovoljni sobom u datom trenutku. Ako je to bliska
osoba, možete čak i njoj reći, mislim da to samo može produbiti odnos. Na neki
način pokazujete da ste ranjivi, da vidite njen uspeh i da vam je stalo da
budete priznati za trud i rad. Osim ako osoba nije zid ili puzavica pokazaće i
sama neki vid еmpatije i zahvalnosti, pa će se potruditi da vidi nešto lepo u
vama. To što osoba vidi, nije milostinja niti sažaljenje. Na kraju krajeva ako
ste se već sivonjski potrudili da degradirate sebe možete valjda prihvatiti
kompliment.
2. Druga stvar koju
možete da uradite je da vidite da li biste podredili iste one aspekte života
kao ta osoba, da li biste ustajali u 5h i pisali dnevnik na primer, da li biste
čitali knjige a ne kurir i slično.
3. Treća i možda
najbitnija stvar je videti gde su vaša interesovanja u celoj toj priči? Da li
je nama bitan samo uspeh i priznanje drugih ili lična satisfakcija? Da li se
naše merilo uspeha poklapa sa nametnutim ili se poredimo u odnosu na sebe?
Kada ovako
pogledate situaciju shvatićete da ste debeli, jer ne pazite na ishranu, umorni,
jer ne vodite računa o spavanju, neuspešni u svom poslu, jer mu ne posvećujete
vreme da biste ga gradili, već da biste ga poredili. I na kraju, nezadovoljni u
ljubavi, jer možda je ponos bitniji od harmonije.
Svesna i zdrava
ljubomora je kada budete u stanju da u svom umu prođete ove korake. Ovakva
analiza može doneti veću usmerenost na sebe pa samim tim i lične ciljeve. Zato
mogu sa pravom da kažem da zdrava ili svesna ljubomora je vid motivacije i
samoempatije. Nezdrava ljubomora je u suprotnosti sa svim navedenim.
I dok uvaljena na
krevetu, u udobnosti svoga doma predlažem konstruktivna rešenja, podsetiću vas
da ćemo padati još mnogo puta u ovom i u svim sledećim životima ne sa ciljem da
naučimo kako da se dižemo, iako to jeste jedan vid lekcije, već da bismo videli
da je padanje kao takvo, sastavni deo razvoja.
Previše toplote i
svetlosti stvara pustinju, zašto onda da ne plačemo s vremena na vreme.
Uostalom, umori se čovek i od toga. Umori se od svega i tek tada bude odmoran.
|
Нема коментара:
Постави коментар