Anksioznost i Nova Svest (odluka, patnja, kajanje, Bog)

Danas sam po drugi put pročitala na nekom blogu kako su istraživanja pokazala da većina ljudi koji su predstavnici Nove Svesti su anksiozni i da imaju mnogo osetljiviji mentalni sklop u odnosu na druge ljude, kao i to da su skloni traumatičnim iskustvima. Sebe smatram osobom koja podržava filozofiju Nove Svesti, pa sam se posle tog pročitanog teksta zapitala, da li svi mi koji podržavamo tu filozofiju imamo zaista neki traumatični gen pri percepciji stvarnosti? Da li je sa svetom sve u redu i ne treba ga menjati? Ko je tu anksiozan, ko traumatičan? Svi smo se pretvorili u vidovnjake, astrologe, terapeute i motivacione govornike, ne zna se više ko je ko.

Dobro poznat rečnik svih spiritualnih termina a koji se svodi, na duh, duša, telo, um, ego može da upotrebljava svako na svoj način i uvek će imati podjednako smisla. Ne mogu da kažem, zaista zvuči primamljivo biti deo nekog novog pokreta delom i zbog toga što kada pišete o tome ili pričate ne raspolažete sa mnogo materijala osim sa metafizičkim pojavama koje mogu biti protumačene na hiljadu načina i svaki je istinit, pa se vaša istina ne dovodi u pitanje. Šta god da je po sredi postoje ljudi koji žele nešto da menjaju i koji ne žele ništa da menjaju. I naravno da postoje nijasne, ali grubo govoreći, svako od nas veruje da je u pravu; ono čega nam manjka je prihvatanje druge osobe da je u pravu. Lično verujem da sve za šta ste se ikada držali je samo pozadina kojom opravdavate trenutne stavove. Ja mogu da koristim kao pozadinu svojih stavova mikser za kolače kako bih dokazala da su moji stavovi promenljivi. Sve na svetu ima svoju vezu. Ono što tu vezu stvara jeste vaša lična pojava, a što uključuje sve vaše, emocije, misli, iskustva.

Mogu da kažem da sam jako frustrirana, anksiozna i traumatična, te se krijem iza Nove Svesti. I to zaista može da bude istina. Ali da biste to videli kao istinu moram da je dokažem na neki način. Dokaz te filozofije bi bila moja dela, a dela čine namere, volja i odgovornost.

 Ne sumnjam da ima mnogo motivacionih govornika koji nemaju za cilj da motivišu ljude nego da zarade, i moguće da se mogu okarakterisati kao ljudi željni pažnje i kako istraživanja kažu, anksiozni; mislim da nismo pozvani da sudimo, to što su nam ciljevi različiti, ne znači da je jedan dobar a drugi ne, činjenica je da takve sudove imamo često i o sebi, i o drugima. Ima sa druge strane toliko ljudi, a koji su u Novoj Svesti koji svakodnevno inspirišu ljude, uče ih, motivišu, saosećaju se sa njima. Nije do filozofije, nego je do ljudi. Moram još i da napomenem, a u skladu je sa pričom, da bez obzira na genetsku predispoziciju, vaspitanje, vi i dalje možete da izaberete da li ćete da budete srećni ili tužni. Možete da imate genetsku predispoziciju da ne budete gadljivi na krv, da budete bezosećajni i hladni, ali vaš izbor je da li ćete biti hirurg ili serijski ubica.

 Nova Svest uči da se sve dešava sa razlogom, da ljudi namerno biraju neke situacije pa čak i one jako stresne ne bi li naučili neku lekciju. Tačnije, ne postoje dobri i loši izbori. Šta god odlučili, vi ste celi u tome, nije vam glava ostala na jednoj odluci, a noga na drugoj. A kada ste celi u odluci, vremenom postanete misaono i emocionalno usklađeni sa njom. Sada se naravno pitate, pa kada smo celi u odluci, kako to onda da se kajemo. Kajanje vidim kao poseban oblik ponašanja, naučenog ponašanja i nekako verujem da šta god odlučili da ako ste skloni kajanju, vi ćete se uvek kajati i da nema tog izbora koji će vas usrećiti. Da napomenem, nije da je nemoguće kajati se ili osetiti bilo koju emociju, poput stida, tuge, ljubomore, ali ono što pravi razliku među ljudima je koliko dugo ostaju vezani za misao ili emociju.

Naravno, logički se nameće pitanje vremena. Koliko čovek treba da pati, a da to bude zdrava tuga. To je individualna stvar, ako ste svesni situacije, ali niste svesni svojih emocija ili iz nekog razloga ne prihvatate situaciju ili emocije, vreme tugovanja je verovatno duže; u slučaju da ste svesni da vas nešto boli i da ste svesni da više ne možete da učinite od onoga što već jeste, pretpostavljam da je vreme tugovanja kraće.

Zapravo ja sam za to da uvek date sve od sebe i prihvatite šta god da vam dođe. Da ste mogli bolje, uradili biste bolje. Osim toga, univerzum vam nikada ne daje ono što ne možete da podnesete, tako da vreme tugovanja je kod nekoga duže kod nekoga kraće.

A na koji način ćete tugovati zavisi od toga kako vidite tu ranu. Rane, obično ove dublje, ozbiljnije rane na telu se previjaju, čiste, stavljaju se zavoji, potrebna je pomoć drugih ljudi, tako da ne vidim zašto bi čovek dok duševno pati, bio on svestan ili ne svoje rane, krvario bez ikakve pomoći. Danas postoji pregršt metoda za rad na sebi, odete na internet, kao na pijacu, i nađete šta god želite za svoju dušu. Zašto ne koristiti tu prednost i pomoći svom oporavku.

 Naravno, lakše reći nego učiniti. Osim da nekoga dobronamerno posavetujem, zaista ne očekujem da osoba prihvati savet, jer kako se neko oseća zna samo on, i imam duboko poštovanje prema tome. I sama sam bila u situacijama u kojima sam svesno i namerno birala da se osećam loše, iz nekog inata, prkosa, ne znam ni ja. Tada nisam htela savete, čak bih se ljutila, jer ja najbolje znam. I istina je, svako najbolje zna za sebe šta mu je potrebno. Ono što mi je možda olakšavajuća okolnost bila, je činjenica da dok sam se ljutila, sve vreme sam imala taj glas u sebi: ,,Aha, Ana, vidi, izabrala si sada da se nerviraš”; i nervirala sam se i dalje, uprkos tom glasu no trajalo je mnogo kraće nego pre.

 Većinu ovih utešnih stvari i inspirišućih poruka jesam naučila iz Nove Svesti, one su se uklopile sa mojim načinom razmišljanja. Možda nekome to ne odgovara, možda drugog čoveka matematika čini boljim, nekoga čini njegova pekara, i u hlebu vidi smisao života. Mislim da smo svi sposobni za najuzvišenije stvari, ali ih dokazujemo na različite načine.

Istraživanje sa ciljem da dokažeš neku hipotezu jeste jednako verovanju da ono u šta gledaš, na kraju ćeš i videti, osim ako ne ulaziš u proces otvorenog uma, spreman da ti se promeni i hipoteza i istraživanje. Uzeću za tačno to što su rekla istraživanja da većina ljudi Nove Svesti jesu ljudi osetljivi na svoju okolinu, razdražljivi i previše slabi emotivno. Recimo da je to grupa ljudi koji jesu anksiozni. Nije li interesantno to što su oni prepoznali da su anksiozni, pa počeli da traže metode za rad na sebi? I nije li interesantno da to što su naučili žele sada da podele sa drugima, jer misle da mogu da pomognu?

Gledajući vreme u kome živimo, svima nama fali daska, e sada ima onih koji super funkcionišu bez te daske, ima onih kojima fali daska, ali ih mrze da traže drugu, ima onih koji je traže i ima onih koji traže daske i za druge. Dakle, nijedno istraživanje ne može dovoljno dobro da prikaže nameru pojedinca u korišćenju bilo kakvog koncepta, bilo da je to politika, ekonomija, astrologija, pedagogija i slično.

Napomenuh u gornjem delu teksta, da jedino dela mogu govoriti o nameri, no ako čovek ima dobru nameru, a stalno izaziva bol drugima znači da mu namera i nije više tako dobra. Faktički, u odnosu na druge ljude, imate mogućnost samo jednom da imate dobru nameru i da nekome zadate bol. I ta namera nema veze ni sa hrišćanstvom, ni sa budizmom, niti sa bilo čim na svetu, ima jedino veze sa tim kako koristite neku teoriju u iskazivanju stavova.

Što se ideje Boga tiče, ja verujem u Boga, ali sumnjam u ljudsko poimanje Boga.

To moje verovanje, možda može da bude inspirisano filozofijom Nove Svesti, ali nikako ne može da bude dokazivo istom.

     Da završim rečenicom iz filma Mr Nobody: ,,Each of these lives is the right one! Every path is the right path. Everything could have been anything else and it would have just as much meaning.“

Prevod u kontekstu filma: ,,Svaki izbor je pravi izbor. Svaka staza je dobra staza. Sve ovo je moglo biti i drugačije i isto tako bi imalo smisla.“

DP4 Metoda samopomoći (kako se izboriti sa neprijatnim mislima i emocijama)

Ova metoda je slična EFT-u (emotional freedom tehniques) o čijem ću sistemu funkcionisanja pisati nešto kasnije. Uobičajno je da eft obuhvata više tačaka sa kojima se radi, kao i određene obrasce rečenica koje služe kako bi se jasnije definisale neprijatne emocije. Podjednako su delotvorne obe metode, na vama je da odlučite koja je funkcionalnija.

DP 4 Metoda je jedna od mnogobrojnih metoda energetske psihologije, neki je još nazivaju spiritualnom metodom Autor metode je Živorad Mihajlović Slavinski. Značenje skraćenice dolazi od naziva ,,deep peat 4th protocol“; gde je PEAT - psihoenеrgetska aurotehnologija, a 4 se odnosi na četiri elementa te metode: mentalna slika, misao, emocija i telesna senzacija. Ova metoda je dobra za praktičan rad sa stresnim situacijama, strahovima, fobijama, anksioznostima, panikom, ljubomorom, nesanicom, depresijom, prejedanjem i sl.

Pre nego počnemo da koristimo bilo koju metodu za rad na sebi, pogotovo one metode koje zahtevaju određenu stimulaciju tačaka na glavi, treba videti kako to funkcionišu leva i desna hemisfera mozga.

Desna hemisfera je zadužena za sadašnji trenutak, ona je vezana za mirise, ukuse, dodire, zvukove, zadužena je za kreativnost, intuiciju, talenat za muziku i slično i što je posebno bitno, desna hemisfera je zadužena za naša uverenja i verovanja.

Leva hemisfera je ona koja upravlja jezikom, objektivnošću, pravilima, rezonovanjem, brojevima, analizom i odnosi se na prošlost i budućnost. Dakle, šta ona zapravo radi, ona na jedan analitačan i metodičan način izdvaja sitne detalje iz naše sadašnjosti i potom ih kategorizuje u određene delove naše prošlosti dok neke projektuje na budućnost. Što se govornog aparata tiče, evolucijski on se brže razvijao kod žena, nego kod muškaraca, takođe, žene su bile te koje su pazile na decu i brinule se o porodici, na kraju, žene su najviše bile upućene jedne na druge. S tim u vezi nije teško zaključiti da su žene naprednije u čitanju neverbalnih znakova tela, ali isto tako, zbog govornog aparata i aktivnije leve hemisfere mozga, i više usmerene ka prošlosti i ka budućnosti. Bez obzira na ovaj podatak, oba pola su podjednako izložena stresu samo što su njihovi načini definisanja problema drugačiji.

Kao što nam je poznato, obe hemisfere su ukrštene, te leva hemisfera upravlja desnom stranom tela, a desna hemisfera upravlja levom stranom tela. Jedan od načina da podstaknete rad hemisfera je da stimulišete tačke sa leve, odnosno desne strane tela. Sa tim u vezi je i  primena ove metode, a ona se tiče aktivacije mentalnih slika i ublažavanja polariteta koje imamo u vezi sa određenim problemom.

Kada imate neki problem ili kada se prisećate neke traumatične ili neprijatne situacije, vi najpre aktivirate sliku ili misao o situaciji, a potom imate emociju i određenu telesnu senzaciju. Šta god da proživljavate bilo to prošli događaj ili mentalna slika budućnosti, činjenica je da to proživljavate u sadašnjem trenutka. Hemisfera koja je zadužena za sadašnji trenutak i mentalne slike, kao i za uverenja i verovanja je desna hemisfera. Da bi se ona aktivirala, potrebno je stimulisati levu stranu tela.

Postupak:

Stavite dva prsta na levu tačku glave, tačnije, na početak leve obrve(bliže nosu), možete udahnuti i izdahnuti duboko, i situaciju koju trenutno doživljavate na određeni način definišete u 4 elementa. Dakle, vi videte sliku da vam neko krade novčanik, to je mentalna slika ili mentalni zapis neke situacije, zamrznuti momenat. Emocija koju na primer osećate u vezi sa tom situacijom je strah. Misao je: ,,Jao uzeo mi je sva dokumenta“ i telesna senzacija je na primer bol u stomaku. Možete ove stvari definisati naglas, a možete i kroz unutrašnji govor, kako vam više odgovara.

            Kada ste zadovoljni definisanjem određene situacije, prebacujete ruku na desnu obrvu, bliže nosu, blago pritiskate tu tačku sa ciljem da sada stimulišete levu hemisferu. Dok su vam prsti na desnoj obrvi vaš zadatak je da se prisetite neke situacije koja vam je bila jako prijatna ili sadašnjeg trenutka u kome ste (ako vam je teško da se setite bilo čega prijatnog); usmerite pažnju na sadašnju situaciju, potpuno svesno, obratite pažnju na disanje, na predmete oko sebe, na ljude, bilo šta što vas okružuje(zapamtite šta god da proživljavate iz prošlosti, vi tо doživljavate u sadašnjem trenutku a što vas sprečava da zapravo osetite sadašnji trenutak; vi možete biti sa svojom decom na moru, ali da budete veoma frustrirani, jer mislite o tome kako nikada nemate slobodnog vremena; upravo taj strah vas odvlači da osetite sadašnji trenutak, a to su vaša deca, more, vazduh, pesak, sunce, šta god).

Kada usmerite potpuno pažnju, definišite mentalnu sliku, misao, emociju i telesnu senzaciju tog trenutka. Dakle, vidim ljude kako šetaju ulicom i to je mentalna slika sadašnjeg trenutka, misao je: ,,sada pokušavam da budem prisutna u sadašnjem trenutku“, emocija je na primer smirivanje, manje neprijatnosti i telesna senzacija, toplota u rukama. Da napomenem: ako uzrujani pokušavate da doživite mir u sadašnjoj situaciji to verovatno neće ići, umesto toga, možda je najbolje da definišite trenutno osećanje, osećam se manje neprijatno ili nisam toliko besna i slično, jer je cilj da se smirujete postepeno, kako bi izjednačavanje energija obe hemisfere bilo kvalitetnije.

Kada završite postupak na desnoj strani, ponovo se vratite na levu stranu i ponovite proces i mentalne slike, emocije, misli i telesne senzacije koje vas vraćaju na naprijatnu sitauciju. Nakon toga se vratite opet na desnu stranu i ponovite slike, emocije, senzacije i misli koje vas povezuju sa sadašnjim trenutkom i tako naizmenično koliko god puta da je potrebno.

Na kraju ćete postići opuštenost mišića, veći uvid u svoje misli i stresnu situaciju koja vas je uznemiravala. Vremenom na ovaj način stičete dublji uvid u svoje nesvesno, tačnije postajete objektivni posmatrač mentalnih slika koje kada se i budu pojavljivale u vezi sa nekim situacijama, bićete u mogućnosti da kontrolišete. Putem ove metode vi preuzimate kontrolu nad svojim životom i nad svojim mislima.

Takođe, pred kraj, još jedan savet kada ste usred konflikta; najbolje je odmah se povući, jer nivo kortizola, tačnije hormona stresa raste i što se više svađate, više ste uznemireniji, osim toga ne verujem da će iko od osoba u sukobu popustiti. Kada se povučete, kako ste i dalje pod stresom, udahnite duboko i zadržite vazduh pola minuta ili manje, ako vam prija, a možete i više puta po 5 sekundi. Ovim usporavate rad srca i samim tim osvešćujete disanje. Kada ne dišete, najbolje znate da ste u sadašnjem trenutku, tada zaboravljate na konflikt, jer želite da spasite sopstveni život (dakle, instinkt i impuls vam mogu pomoći da se vratite u sadašnjost). Kada vam se otkucaji srca uspore, pokušajte da dišete duboko, da biste uneli što više kiseonika, jer kiseonik osvežava mozak a samim tim doprinosi racionalizaciji odluka. Kada smo besni, plitko dišemo i nemamo dovoljno kiseonika, duboko disanje sa druge strane omogućava da budemo svesniji situacije. Ako vas  i ovo ne umiruje, umijte se hladnom vodom, jer to takođe snižava krvni pritisak i osvežava nervni sistem.

Tek kada ste potpuno smireni, krenite sa radom na ovoj metodi i naravno, javite mi rezultate. :)

Izvori:

http://sr.vladimirstojakovic.com/dp4.html
http://www.kreirajzivot.rs/index.php/tekstovi/spiritualna-tehnologija/item/143-uklanjanje-trauma-fobija-integracija-senke-i-spiritualno-inzenjerstvo-metod-dp-4

http://www.monnamagazin.me/index.php/spirit-living/1527-sta-je-peat-metoda

http://daringtolivefully.com/jill-bolte-taylor

http://www.planetazdravlja.com/zanimljivosti-ljudskog-mozga/

Tri ključna testa u prosecu vežbanja tela i duha

            Najbolji način da osvestite sadašnji trenutak je da vežbate telo, drugi način je meditacija. Pre no što krenem da pišem o važnosti vežbanja, ukratko ću reći nešto o odluci da vežbate.

Glavni razlog vežbanja je mršavljenje i potreba da imate mišiće iz časopisa. Naravno, kao i svaka spoljašnja motivacija vremenom bude testirana; koliko ste uporni u tome što radite. I sem ako vam nije cilj da se celog života upoređujete i izgledate mršavo, onda je velika verovatnoća da  ćete se uskoro umoriti i nećete više videti smisao u tome. Kada sam počinjala sa vežbanjem, ovo mi je bio glavni cilj i nije prošlo mnogo vremena, ja sam se razočarala u vežbanje, u sebe, u svoje telo. Pokušavala sam još mnogo puta nakon toga i uvek se završavalo dosadom i zaključkom da to nije za mene, pogotovo joga koju sam tada vežbala bez ikakvog razmišljanja.

             Suština je da su vežbe za svakoga ko ima telo. Dakle, to je odlična vest. Druga odlična vest je da ne morate da radite samo jogu, zaista, postoji mnogo načina da se pokrenete, bilo da je to šetnja, ples, kopanje bašte, trčanje i slično. Svako može da radi vežbe i svako može da izabere svoj način.

Bitan je cilj vežbanja: za šta vam služi vežbanje, da biste smršali, otišli na svadbu kod rođaka sa 10 kg manje, da biste imali mišiće kao neko iz časopisa, da biste se osećali lepo nakon vežbanja i sl.. Svakako, nakon vežbanja se uvek osećate bolje, ali ako zanemarite dobrobiti toga zarad spoljnog cilja ne garantujem istrajnost u vežbanju. Cilj znači mora da bude VAMA smislen, jer jedino tako ćete moći sebe da motivišete.

Nakon početnog zanosa motivacija opada, postoji dakle želja sa vežbanjem, ali  sve češće hvatate sebe kako nemate vremena za bilo šta nalik tome. Ovo je neki prvi test motivacije, dosada je dobar način da proverite ima li smisla to što radite. I ne mislim samo na vežbe, već i na posao, ljubav, šta god. Ovde dosta ljudi odustane i mislim da je to odlična stvar, jer dobiju uvid u to šta žele. Odustajanje je aktivna meditacija, povlačenjem birate da učite još malo o sebi. Posle mnogo odustajanja, konačno sam shvatila da ja vežbam da bih se osećala bolje i da bi mi meditacija bila kvalitetnija, to je došlo prirodno i učvrstilo se kao princip u mojoj svesti. Zato kažem, odustajanje je dobar metod pripremanja terena za nadolazeću misao koja će se učvrstiti u vašoj svesti.

Sledeća dva testa se međusobno prepliću i zavise od osobe do osobe. U mom slučaju je prvo išao test kreativnosti. Posle nekog vremena vežbanja istih pokreta, sve mi je postalo dosadno, telo se naviklo na iste vežbe, nisu više imale efekta, radila sam ih mehanički. Dakle ovaj test govori o tome koliko ste kreativni u pronalaženju nove vežbe ili bar nove organizacije starih vežbi; nekada je dovoljno da samo promenite raspored vežbanja i bićete više fokusirani na to što radite. Potrebno je da stalno budete u stanju radoznalosti i otkrivate granice tela i duha. Jednom uspostavljene granice nisu jedine. U vezi sa ovim primetih kod svih nas dve tendencije, prva se odnosi na menjanje, a druga na zadržavanje. Imamo potrebu da se čvrsto držimo jednog jedinog kolača i isto tako potrebu da svaki put ima drugačiji ukus i ako može, da ga neko drugi napravi. Drugi test traži da idete izvan sebe i otkrivate nove vežbe.

Treći test je istrajnost, a odnosi se na prioritete. Sada već znate kako funkcionišete, ostaje vam organizacija dana tako da imate vremena za sebe i svoje telo. Istrajnost se često vidi u sposobnosti prilagođavanja različitim promenama. Do ovoga zaključka sam došla dok sam vežbala u sobičku gde nisi mogao ni nogu normalno da pomeriš koliko je bilo skučeno. U tim trenucima sam videla koliko sam POSTALA prilagodljiva na zahteve sredine, a da ipak ostvarujem svoj cilj. Kažem postala, jer kao i sve drugo, prilagodljivost se vežba. Ovo je bila prilagodljivost na sredinski faktor; postoji i prilagodljivost na uverenja o svom telu da jedna vežba MORA da se izvodi na jedan način u datom vremenskom periodu.

Ovo znači da ćete nekada biti umorni, puni slatkiša i nezdrave hrane sa ulice i telo će se umoriti. Vežbanje pod ovim uslovima će zahtevati modifikaciju i disanja i načina izvođenja vežbi. Zato, nemojte da budete ljuti, ako ne možete svaki put da uradite IDEALNO 30 čučnjeva i 20 sklekova. Sem ako vam se toliko spava da ne možete da stojite, uvek postoji 10-15 minuta vremena gde možete malo da se protegnete, prošetate i slično. Negde sam pročitala da tada kada vam se najmanje vežba da je telu najpotrebnija aktivnost i svaki put kada sam vežbala uprkos telesnoj neprijatnosti, osećala sam se bolje. Ovo nije siljenje, vas niko ne tera da dižete tegove, jednostavno, prilagodite vežbe sebi i trenutku. Vremenom na ovaj način jačate volju ne samo u procesu vežbanja, već i u svakodnevnom životu.

Dešavaće se da vam život ponudi ne baš tako prijatan dan ili nedelju, prilagođavanje i telesno i duhovno takvom danu ili takvim danima će biti slično prilagođavanju vežbama kada vam se one najmanje rade. I svi ovi principi i testovi se mogu primeniti na duhovni život, jer da biste upoznali sebe i radili na sebi, bićete u mogućnosti da ,,radite“ sa uzbuđenjem, dosadom, nedostatkom ideja, istrajnošću, voljom i svi su podjednako bitni elementi za ostvarivanje cilja.

    Dokle god ste vezani za cilj, a ne za stvari i ljude, imaćete mogućnost da napredujete. I da ne budem pogrešno shvaćena, ne mislim da treba da povređujemo druge ljude, iskorišćavamo i nanosimo zlo u bilo kom pogledu zarad tamo nekog cilja. Ako imamo potrebu to da radimo, ili ne vidimo jasno cilj ili ne vidimo jasno sebe u odnosu na cilj i druge ljude. Ko god krivi druge zarad neostvarenosti svog cilja je fokusiran na druge ljude, nije na cilj. Da biste bili uspešni (uspeh ne mora da bude društveno priznat položaj, može biti uspeh u odnosu na to koliko smo bili istrajni u svojoj zamisli; to može biti kuvanje ručka, sređivanje stana, čitanje knjige, vežbanje, šta god) nisu vam u biti  potrebni drugi ljudi. Oni svakako mogu da vam pomognu, ali ne shvatajte suviše lično ni ako vam odmažu.

Stvari se dešavaju sa razlogom i to sa VAŠIM razlogom.

Ako ste uznemireni i imate poteškoće sa disanjem - pratite sliku

Uvodna reč

      Razlog pisanja bloga je moja potreba da priđem ljudima i da im prikažem duhovnost kao nešto što se maže na hleb. To znači da želim da pišem o praktičnim aspektima ove nove svesti. Želim da pišem o zamkama u koje često upadamo i  o svakodnevnim problemima. Nisu to ni problemi, više ustaljeni obrasci ponašanja koji se ponavljaju iznova i iznova bez obzira na sve ikada pročitane duhovne knjige i lajf kouč treninge. Seminari i knjige jesu funkcionalni, ali samo dok je prisustvo na njima smisleno. Kada se na kraju seminara izlaktaš sa svima (boreći se za potpis autora kao za promo notes na sajmu obrazovanja) i na kraju ti lajf kouč potpiše knjigu, odeš kući i staviš trofej na policu, pa opet sve iznova.

         Pored instant turske kafe i instant supe i brze hrane, dođe nam normalno da posle jedne knjige postanemo duhovni, no obično nije tako, već posle prvog odušveljenja nekom knjigom i primene tih principa čitav jedan dan, život u vidu šalterske službenice vas podseti da ipak još malo treba da poradite na svom ponašanju. Nakon toga ste skrhani i obeshrabreni sve dok ne pročitate nešto novo što se zaista čini dobrom metodom za menjanje života. Ipak, nijedna knjiga ne može da odluči mesto vas, nijedan seminar, nijedan motivacioni govornik, odluku donosite sami i sami stojite iza svojih posledica. Možda deluje tako da imate mnogo ljudi oko sebe, ali je činjenica da svoje emocije i svoje izazove proživljavate sami. 

         Definitivno sam za to da se iznova i iznova trudite dok radite na sebi. Tačnije, ako vam je stalo do toga da promenite svoje ponašanje, a to ne umete donošenjem jedne odluke nego traganjem za novim knjigama, verujte doći će i taj dan kada će biti dovoljna samo jedna rečenica da vas osvesti. Opet, mislim da ni ovo nije neki fenomen, već kulminacija svih pročitanih sadržaja do sada. Vaša svest je toliko nesvesno oblikovana da joj je često potrebna jedna rečenica da je osvesti. To se svima dešava bez izuzetka, bilo da se bavite pedagogijom, psihoterapijom, astrologijom, regresivnom hipnoterapijom, pranjem sudova, ako ste dovoljni istrajni u tome da će vam baš to pomoći, na kraju će tako i biti.

         Poznavajući sebe s početka priče kada sam gutala knjige o samopomoći kada bih pročitala nešto tako tipa, ti preuzimaš odgovornost, ti si moćan, bilo bi mi smešno, pošto ne samo što nisam razumela, nisam verovala da mogu u tome da pišu, izgledalo je kao da su to zapravo doživeli, a ja to nisam, pa šta nije u redu sa mnom.

         Često ću se vraćati na ovu ideju ,,šta nije u redu sa mnom"; ona se često pojavljuje kao frustracija na zahteve nove svesti. Dakle, ako ne vežbaš, nešto nije u redu sa tobom. Ako se i dalje bojiš da doneseš odluku nešto nije u redu sa tobom. Ako nisi motivacioni govornik, nešto nije u redu sa tobom. Ako si i dalje uplašen, nešto nije u redu sa tobom. I tako u nedogled. Zbog razvoja nove svesti, mislim da su se ljudi podelili u tri kategorije, na ljude koji se time zaista bave, ljude koji su odmah završili kurs Lujze Hej, napisali knjigu i pričaju svima da treba da preuzmu odgovornost nad svojim životom i treća grupa bi obuhvatala sve ostale koji nisu zainteresovani za novu svest i u principu, zabole ih. Nije bitno kojoj grupi pripadate, ali ako već želite da radite na sebi, odmah da kažem nema teorije da ćete odmah biti zen nakon jednog seminara. 

         Moja je želja da ljudima pomognem, da ih pre svega umirim da je na kraju dana sve u redu, da ne moraju da budu neko i nešto i da je sasvim u redu da budu i ljuti i ljubomorni, dokle god ih to ne drži narednih meseci, godina. Takođe, pisaću i o nekim praktičnim stvarima koje su meni pomogle da se osećam bolje i da o sebi mislim na pozitivniji način kao i nekim rešenjima do kojih sam sama došla. Tu su i zamke koje spomenuh s početka, tj. kako da ne nasedaš na ideju da si zen majstor. A javljaće se i ta ideja, kao i mnogi drugi ego tripovi, što je opet okej. Pisaću o ljudima koji su meni lično uneli mir i pomogli mi da shvatim sebe bolje kao čoveka sa određenim prednostima i izazovima. 

          Radite na stvarima koje vas bole, istežite ih. Ego je kao mišić, uvek je uz vas, ali da bi bio fleksibilan, morate ga stalno tegliti i uvek će biti još toga za otpuštanje, zato ne žurite da rešite sve probleme odjednom. Druga stvar, kada vas nešto muči, obično prikupljate informacije kako da rešite to. Na taj način, učite, možda ne svesno, ali učite. Dok rešavate neke lekcije, vi i učite i širite se van poznatih okvira svesti. Dakle, učite o sebi i teglite svoj ego.